težnjama indijskog duha — kosmičke strukture i fenomeni izjednačeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima žrtvovanja (žrtvenik, vatra, žrtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza — koja je (već u preistorijska vremena) podrazumevala čitav jedan sistem podudarnosti između mikro i makrokosmosa (dah poistovećen s vetroan, itd.) — povezana je preko homologija sa žrtvovanjem. Neki oblici askeze, zadržavanje daha na primer, smatrani su čak za vrednije od žrtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego »plodovi« žrtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednačavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obelodanila. Na koncu, ovde je reč o jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. Žrtvovanje je poistovećeno sa askezom, ali ono što posle određenog trenutka najviše vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slična izjednačavanja. Vrlo rano, sa Upanišadama, biće visoko uzdignuto razumevanje, znanje (đnjana) dok će sistem žrtvovanja, sa mitološkom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat.

turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. On se, prema Hesiodu, oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače. Posejdon je prikazan kao tvorac, otac ili davalac konja. Ali, konj je povezan i sa donjim svetom, što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona, Polifema, Tritona, Antaja, harpija, itd. Kao Posis Das, po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji, bog koga su Indoevropljani doveli, mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima, »gospodarima Zemlje«, iz mediteranskih i istočnih religija. three Postajući isključivo bathroom mora, Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na far more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji. Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu, Hera ga je rodila »bez ljubavne veze, iz srdžbe i u inat svome mužu«.

Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa različitih stanovišta. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada je reč o njegovom »čitanju« figura i znakova, kao i činjenica da obrede koji su obavljani u pećinama nije doveo u vezu sa simboličkim sistemom koji je sam uspostavio. 31 Kako god bilo, doprinos Leroa-Gurana je značajan: on je prikazao stilsko i ideološko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom »muškog« i »ženskog«.

Reč je o sasvim jednostavnim ceremonijama: o prinošenju žrtava i biljnih ponuda, two a za »sakramente«, o obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem method. Od svih »sakramenata«, upanajana je sigurno najznačajniji. Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. Atharvaveda XI, 5, 3, gde je prvi one Njihov broj je promenljiv. Najznačajniji je hatr ili »izlivač žrtve« (up. avestsko zaotar, »sveštenik«); on kasnije postaje prvorazredni recitator. Adhvarju je odgovoran za prinošenje žrtve, on se kreće, održava vatru, upotrebljava posude, itd. Brahman, predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu), tihi je nadzornik kulta. Sedeći u sredini prostora, pravi »lekar žrtve«, on će se umešati jedino ako se napravi neka greška, izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Brahman prima polovinu novčane naknade, što potvrđuje njegov značaj. two Jed&n deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru, Agni je prenosio bogovima. Ostatak su jeli prinosioci žrtve, učestvujući tako u jedenju božanske hrane.

Treba uvek voditi računa o brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. S druge strane, opet, ma kakve bile razlike između arktičkih lovaca i paleolitskih ljudi, ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju, a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju, svojstvenu lovačkim civilizacijama. Prema tome, opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama. Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije, koja pripada sloju starijeg orinjasjena; dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom, kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. V. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda, oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. ten A pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda, u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres), koji prikazuju medveda po15 w

bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život.4" Uostalom, čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi, vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih, nego i nadugačko promišljanih značenja, višestruko reinterpretiranih, ponekad do te mere da postaju nejasna, skoro potpuno nerazumljiva. U izvesnim slučajevima, prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su, i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom, urbanom civilizacijom, institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. Ali, ako nam duhovna građevina neolita 50 nije više dostupna u celini, njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava.

Yoga for BeginnersOur Yoga for novices guideline gives you The fundamental tips, rules and suggestions you will need to begin a successful yoga apply.

»neka stvar« što se može protumačiti kao uškopljenje »Oca bogova«. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato što su Uran i huritsko/hititski bog Anu uškopljeni u sličnim borbama za vrhovnu vlast već i stoga što El, i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu, nikada nije pokušao da povrati svoj vrhovni položaj, čak ni onda kada je doznao da je Mot ubio Baala.28 Na drevnom istoku, naime, takva vrsta osakaćenja je žrtvu isključivala iz vrhovne vlasti, štaviše, osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muževnost rađajući bogove-planete, ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemoćnog. To objašnjava njegovo pokorno ponašanje puno oklevanja, ali isto tako i činjenicu da mu Baal preotima ženu. Otimajući Elu presto na brdu Sapan, Baal ga primorava da pobegne na kraj sveta, »u izvorište Reka, u jamu Bezdana« koji će ubuduće biti njegovo prebivalište. 29 El jadikuje i preklinje rodbinu da mu pomogne. Jam je prvi koji ga čuje, i daje mu da popije jedno jako piće. El ga blagosilja, nadeva mu novo ime i proglašava ga za svog naslednika. Pored ostalog, on obećava da će mu podići dvor; takođe, podstiče ga da otera Baala s njegovog prestola. Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. Iako izgleda da je sada Jam vladar, El se s većinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to, očigledno, nije više brdo Sapan. Pošto je Baal uvredio Jama izjavom da se oholo uzdigao na njegov položaj i da će biti uniš10, Jam šalje svoje glasnike i traži da se Baal preda.

10. Patirk šviežumą ir mėgaukis savo diena - Meditacija iš karto suteikia energijos. Skirk kelias minutes savo dienotvarkėje pasikrauti likusiai dienos daliai. Padaryk šią pertraukėlę ir patirk meditacijos stebūklus pats.

popisima njegovo ime uvek pominje prvo, E1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab, neodlučan, oronuo, pomiren sa sudbinom. Neki ga bogovi čak preziru. Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge, Ašerat i Anat. Moramo, dakle, zaključiti da epiteti obožavanja odražavaju kasnije stanje, kada je El stvarno i postao poglavar panteona. Prilično je česta pojava da starog boga, tvorca i kosmokratu zameni mladi, dinamičniji bathroom, »stručnjak« za kosmičku plodnost. Ponekad, tvorac postaje deus otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. Ponekad, do smene dolazi usled nekog sukoba između različitih naraštaja bogova, ili između njihovih predstavnika. U onoj meri il kojoj je moguće rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije, možemo reći da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najviši položaj. Ali, reč je o promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom, i koje nije lišeno izvesne dvosmislenosti.

stavljale sećanja neke istorijske ličnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je o dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni product. Jedna himna (Jašt thirteen) slavi Prorokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale« (13 : ninety three i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se Professionalširiti na sedam kontinenata« (thirteen : ninety five) .five Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivši njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noći, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.« 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi place i tako je začet Zaratustra. 7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar.

Neki heroji (Ahil, Tezej, itd.) povezani su s obredima inicijacije mladića, a herojski kult često su upražnjavali efebi. Jedan broj epizoda sage o Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako, na primer, jednako putovanju na onaj svet, Tezej obredno roni u extra, i to pravo u podmorsku palatu Nereida, vila koje su pre svega kourotrophoi*; Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija; isto je, najzad, i sa otmicom Arijadne, jedne od brojnih epifanija Afrodite, kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Prema H. Žanmeru (H. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezej adu potekle su od drevnih obreda kojima je, u ranije doba, obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi.forty three I neki delovi legende o Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri, odnosno, i njegova se inicijacija dogodila u šumi, a učitelji su mu bili maskirani, ili su se prikazivali u obliku životinja; i Ahil je Professionalšao kroz vatru i kroz vodu, što su klasična inicijacijska iskušavanja, pa je neko vreme čak živeo među devojkama, i sam odeven kao devojka, u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija. 44 Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište, i Eumolpov grob (Pausanije, I, 38, 6; I, 38, SPIRITUALNOST two).

Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi, taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita, II, I, three). Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni state of affairs praznovanja Nove godine, koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta.38 Taj bathroom je istovremeno i neumorni pobednik, demijurg, i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti, zato što žestina stvara, uvećava i obnavlja život. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i, prema tome, kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost.

98. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia, naučnici su podjednako koristili ne samo nagoveštaje antičkih autora, nego i neke podatke koje su preneli hrišćanski apologeti. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani, ali se ne mogu prenebregnuti. Još od Fukara (Foucart), navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sačuvao Stobej, u kojem su iskustva duše neposredno posle smrti upoređena sa iskušavanjima onih koji su upućeni u Velike misterije: duša isprva luta tminom i muči je svaka strava; zatim je, odjednom, obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva čiste predele i livade, čuje glasove i vidi igru. Mist se, s krunom na glavi, pridružuje »čistim i svetim ljudima«; on posmatra neupućene, zgurene u blatu i magli, kako tavore u svojim mukama, zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreću (Stobej IV, str. 107, Majneke). Fulcar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu, razne zastrašujuće prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. Ali, Temistijevo svedočenje je iz kasnijeg vremena i pre odražava orfičke koncepte. six Iskopavanja Demetrinog svetilišta i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaje u kojima bi misti mogli obredno da siđu u Podzemlje. 7 Pokušali smo takođe da inicijacijski obred rekonstruišemo na osnovu tajne formule, syntheme ili lozinke mista, koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II, 21, 2): »Postio sam; pio sam kikejon; uzeo sam košaru i pošto sam znao da je upotrebim, stavio sam u korpu, zatim uzimajući iz korpe, premestio sam u košaru.